EU komesarka za pripravnost: Mladi moraju znati reagovati u vanrednim situacijama

Eurokomesarka za pripravnost, upravljanje krizama i jednakost Hadja Lahbib smatra da mlade Evropljane treba bolje pripremiti za slučaj sukoba ili katastrofa i da se to može učiniti u okviru projekata poput Erasmusa.

Lahbib je rekla da su terorizam, požari, poplave... samo neke od prijetnji sa kojima je Evropa suočena, prenio je euractiv.com.

Istakla je takođe da je od suštinskog značaja da mladi budu stručni u upravljanju rizicima i prevenciji.

Pošto je upoznala mlade u Ukrajini i naučila šta prvo treba uraditi ako ste u autobusu u slučaju prirodne katastrofe ili hemijskog napada, eurokomesarka je predstavila ideju "neke vrste Erasmusa" za mlade od 16 do 18 godina u EU i van Unije.

Erasmus je evropski projekat koji omogućava studentima da u sklopu redovnog studiranja pohađaju nastavu na nekom drugom univerzitetu.

Takođe EU mladima nudi mogućnost da se pridruže Evropskom korpusu solidarnosti i volontiraju u humantiranoj pomoći na kratak rok.

Lahbib, koja je zadužena da uradi nacrt Strategije pripravnosti civila i komercijalnog sektora u slučaju vanrednih situacija poput rata ili prirodnih katastrofa, rekla je da mladi mogu putovati po Evropi i učiti od svake zemlje jer svaka ima specifična iskustva.

"Cilj je da budu pripremljeni i da znaju kako da odgovore u slučaju cyber napada, hibridnih napada, požara, poplava, terorizma i dezinformacija", dodala je belgijska eurokomesarka.

Rekla je i da bi se u slučaju bolje pripremljenosti za izazove u budućnosti mogle izbjeći "nadrealne scene", poput borbe za toalet papir u samoposlugama za vrijeme pandemije.

Pojačano interesovanje za strategiju pripavnosti na evropskom nivou dolazi u vrijeme sve češćih kriza i događaja koji značajno remete društva.

Evropsku strategiju pripravnosti prva je predložila Finska. Bivši predsjednik te zemlje Sauli Niinistö izradio je Izvještaj o spremnosti koji je predstavljen kao osnova za budući plan, prenio je euractiv.com.

Finska i Švedska su najnaprednije u EU po pripremljenosti društva za rat. Te zemlje su građanima podijelile flajere sa objašnjenjem kako da planiraju i reaguju na krizu.

Kako se navodi, to je možda rezultat činjenice da te dvije zemlje nisu bile članice nekog vojnog saveza prije nego što je Rusija napala Ukrajinu, prenio je Dnevni evropski servis.